Надлежне инспекције Инспектората Републике Српске, као и инспекције у јединицама локалне самоуправе, у складу са прописаним надлежностима, посебну пажњу у контролама су усмјериле на робу која се налази у промету, како не би долазило до различитих злоупотреба због ситуације изазване поплавом.

С обзиром да су бројни привредни субјекти претрпили значајне штете, циљ инспекције није кажњавање, већ да се предузимањем потребних мјера отклоне потенцијалне опасности за здравље становништва и објекти захваћени поплавом санирају на начин прописан законом. Инспектори приоритетно дјелују превентивно и корективно, али уколико уоче тенденциозно кршење закона, у смислу да појединци свјесно својим чињењем угрожавају здравље становништва, предузимаће све расположиве казнене и прекршајне мјере.

У дијелу надзора који се односи на храну, на републичком и локалном нивоу на терену се тренутно налази око 60 инспектора за храну и око 50 ветеринарских инспектора.

У складу са Наредбом о појачаној инспекцијској контроли и узорковању сировина и производа животињског поријекла у поплавама угроженом подручју, коју је донијело ресорно министарство, инспекција на терену врши појачану контролу субјеката у пословању са храном у поплавама угроженом подручју. Субјекти у пословању са храном, дужни су да обезбиједе здравствену исправност сировина и производа, у свим фазама производње, складиштења и трговине и да спроводе појачану самоконтролу у објектима у којима послују, у погледу микробиолошких и физичко-хемијских критерија, као и остатака штетних материја, са посебним освртом на испитивања ради утврђивања квалитета намирница животињског поријекла. Уколико субјекти нису у могућности да обезбиједе потребне услове пословања, дужни су одмах обуставити рад и о томе обавијестити министарство и Инспекторат Републике Српске.

Субјекти у пословању са храном, одговорни су по закону за безбједност хране. Поред новчаних казни које су прописане Законом о храни Републике Српске, у одређеним ситуацијама, када дође до оштећења здравља људи, стављање у промет неисправне хране може представљати и кривично дјело које је санкционисано Кривичним законом Републике Српске.

Намирнице које су дошле у контакт са водом из поплавног таласа, односно оне из поплављених фрижидера, замрзивача, рафова, складишта и слично нису безбједне за људску употребу и као такве не могу се стављати у промет. Позивамо трговце, угоститеље и друге субјекте у пословању са храном да се понашају одговорно јер инспекција неће толерисати кршење закона и угрожавање здравља становништва.

Апелујемо на грађане да приликом куповине обрате пажњу на изглед, боју, мирис, конзистенцију и друга сензорна својства хране. У случају да уоче да је храна неисправна, да је амбалажа оштећена, да су декларације и етикете нејасне или подеране, случај требају пријавити инспекцији уз навођење тачне локације објекта.

Такође, на терену је присутно и око 130 тржишних инспектора на републичком и општинском нивоу, који врше контроле са аспекта легалности промета робе. Уколико инспектори у промету затекну робу која усљед дејства поплава више није у складу са стандардима, техничким нормативима и квалитативним нормама, прописаним или признатим као услов за њено стављање у промет или употребу на тржишту, инспекција ће забраните њено даље стављање у промет. За поплављену робу коју затекну, али која није стављена у промет (врши се прикупљање, прање, сушење и сл.), инспектор трговцу налаже да изврши ванредни попис робе и да о извршеном попису доставе записник и пописну листу, те налаже трговцу да документује сва своја даља поступања са робом.

Из области надзора тржишне инспекције циљ је заштита потрошача, на начин да се избјегну злоупотребе продаје одређене робе као нове и враћања у промет кроз нелегалне токове, робе која буде фиктивно уништена и отписана и слично.

У дијелу који се односи на здравствену исправност одјеће и обуће, здравствена инспекција је од надлежног Института за јавно здравство Републике Српске тражила стручно мишљење да ли је могуће спровести прање и одређене третмане роба које су биле у контакту са плавном водом и поново их ставити у промет, као безбједне за људско здравље. С обзиром да у Републици Српској не постоји конкретан пропис који регулише услове у погледу микробиолошке и друге чистоће, односно контаминације ове врсте роба, потребо је да Институт да стручни став по овом питању, којим ће се руководити инспекцијски органи на терену.