Свјетски дан права потрошача обиљежава се од 15. марта 1983. године. Тим поводом, данас желимо да подсјетимо на већ позната питања у области заштите права потрошача, али и да скренемо пажњу на актуелне потрошачке проблеме које доноси савремени начин пословања.

У протеклим годинама направљени су значајни помаци по питању информисаности самих потрошача о њиховим правима, као и свијести привредних субјеката о обавезама према потрошачима. Домаћи трговци постали су свјесни чињенице да инспекцијски органи у сарадњи са ресорним министарствима и удружењима за заштиту права потрошача, током цијеле године предано раде на спровођењу закона, едукацији самих потрошача, те унапређењу потрошачке културе.

Међутим, савремени начин пословања донио је нове изазове у области заштите потрошачких права. С обзиром да живимо у ери дигитализације, када је трговина путем интернета свега један клик далеко, потрошачи се све више одлучују на такав начин куповине. Тај тренд прате и грађани Републике Српске, те сходно томе ове године поводом обиљежавања Свјетског дана права потрошача, акценат желимо ставити на заштиту потрошача на интернету.

На друштвеним мрежама и огласним страницама свакодневно можемо видјети шаролику понуду производа и услуга. Такође, често можемо видјети и жалбе потрошача да уопште нису добили производи који су наручили од непознатих лица и платили путем оваквих огласа, или да достављени производ својим карактеристикама не одговара наведенима у огласу. При покашају да контактирају продавца наилазили су на угашене огласне странице и искључене телефоне. Ријеч је о преварама које потрошачи требају пријавити полицији.

Инспекторат Републике Српске је у претходној години путем медија, на радионицама и округлим столовима користио сваку прилику да упозна потрошаче са ризицима које носи куповина преко друштвених мрежа, од нерегистрованих трговаца, физичких лица и непровјерених посредника. У правилу на друштвеним мрежама потрошачи неће пронаћи никакве податке о лицу које стоји иза тог профила, име и презиме, адресу пословнице, број телефона, број ЈИБ-а и слично, јер исти није ни регистровани.

За услугу или производ купљен од физичког лица на друштвеним мрежама потрошачи не посједују рачун као доказ о извршеној куповини. У таквим околностима постоји ризик да се услуге пружају у нехигијенским условима, упитна је стручност тих лица, као и поријекло и исправност производа. Уколико се грађани одлучују на куповину путем интернета, препорука је да бирају посреднике регистроване у складу са законом, који својом политиком штите права потрошача.

Уобзирујући чињеницу да је заштита потрошачких права широка и комплексна област, мисија контролних органа је да континуирано раде на унапређењу права потрошача у Републици Српској, са крајњим циљем задовољног и заштићеног потрошача.